admin
U ravnici u kojoj se svaka nijansa zemlje pažljivo posmatra, a svaka sezona nosi novu neizvesnost, dr Aleksandar Kovačević gradi svoju naučnu karijeru strpljivo i temeljno – baš kao što se gradi dobar hibrid kukuruza. Doktor nauka iz Inđije i istraživač u Institutu u Zemunu, Kovačević spada u onu generaciju stručnjaka koja poljoprivredu ne vidi samo kao proizvodnju, već kao stratešku oblast budućnosti.
Njegovo opredeljenje za poljoprivredu nastalo je rano i prirodno. Još kao mladić shvatio je da će pitanja hrane, klimatskih promena i održivog razvoja biti među ključnim izazovima savremenog sveta. Izbor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu bio je, kako sam kaže, i racionalan i emotivan. Ta institucija duboko je ukorenjena u porodičnoj istoriji – njegov otac bio je profesor na tom fakultetu, a deda diplomac. Veza sa fakultetom rasla je zajedno s njim.
Studentske dane pamti kao jedno od najlepših životnih razdoblja. Zemun, novi grad, kolege iz cele Srbije i prijateljstva koja su opstala do danas obeležili su taj period. Posebno ističe profesore, koji su, osim znanja, studentima prenosili i primer profesionalnosti i posvećenosti nauci. „Profesori su imali značajnu ulogu u našem razvoju, ne samo kroz znanje koje su nam preneli, već i kroz lični primer“, ističe Kovačević.
Već tokom osnovnih studija jasno je prepoznao oblast u kojoj vidi svoju budućnost – genetiku i oplemenjivanje biljaka. Sa nestrpljenjem je čekao treću godinu studija i predmete iz te oblasti. Odluka da ostane na master i doktorskim studijama došla je prirodno, kao nastavak jasno definisanog profesionalnog puta.
Jedna od uspomena koje i danas sa osmehom prepričava vezana je za poslednju nedelju fakulteta, kada je cela generacija, gotovo spontano, otišla na Košutnjak. Dan i noć provedeni zajedno, uz druženje, sport i razgovore, ostali su simbol bezbrižnosti i zajedništva studentskog života.
Danas, njegov radni dan nema strogo definisanu formu. Posao u Institutu prati ritam prirode. Proleće je vreme planiranja i setve, leto donosi najviše terenskog rada i dugih dana na oglednim poljima, često od ranih jutarnjih sati. Jesen je rezervisana za berbu i analizu rezultata, dok zima donosi relativni mir i fokus na naučne radove, izveštaje i međunarodne projekte.
U središtu njegovog rada je selekcija kukuruza i stvaranje novih, visokoprinosnih hibrida. To je proces koji zahteva godine strpljenja. „Da bi se stvorila jedna roditeljska komponenta hibrida, potrebno je oko sedam godina klasične selekcije“, objašnjava Kovačević. Nakon toga slede ukrštanja, višegodišnja testiranja, komisijski ogledi i dodatna ispitivanja pre nego što hibrid uopšte stigne do proizvođača. Kada se posle tolikog rada pojavi konkretan rezultat na njivi, zadovoljstvo je, kaže, posebno i duboko profesionalno.
Veliki oslonac u svemu ima u porodici. Podrška roditelja bila je prisutna od samog početka, a danas je tu supruga, ćerka i drugo dete koje je na putu. Porodicu doživljava kao svoj najveći izvor stabilnosti i motivacije, a svaki slobodan trenutak nastoji da provede upravo sa njima.
Iako otvoreno govori o teškom stanju u srpskoj poljoprivredi, dr Aleksandar Kovačević ostaje oprezni optimista. Svestan je da mnoga sela nestaju i da poljoprivreda često ne pruža ekonomsku sigurnost, ali veruje da rešenje postoji. Srbija, kako kaže, ima izuzetan prirodni potencijal – plodno zemljište, vodu i povoljne klimatske uslove – ali taj potencijal mora biti pametno i održivo iskorišćen.
„Ako želimo dobro sebi i generacijama koje dolaze, moramo čuvati zemlju, vodu i vazduh i poljoprivredu posmatrati kao stratešku, a ne marginalnu delatnost“, poručuje Kovačević.
Njegov naučni rad na kukuruzu danas je mnogo više od lične karijere – to je dugoročno ulaganje u znanje, stabilnost proizvodnje i budućnost domaće poljoprivrede.
