Prof. dr sci. med. stom. Nataša Nikolić Jakoba jedan je od najuglednijih stručnjaka u oblasti parodontologije i oralne medicine u Srbiji. Diplomirala je na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2001. godine, gde je završila i magistarske studije i specijalizaciju 2007, doktorirala 2012, a u zvanje profesora izabrana je 2014. godine. Tokom karijere objavila je više od 80 naučnih radova u zemlji i inostranstvu i stekla značajan ugled u stručnoj javnosti u Srbiji i regionu.

Iako je profesionalno vezana za Beograd, njen život i dalje je snažno povezan sa Inđijom, gde pronalazi mir i balans, ali i inspiraciju za dalji rad. U razgovoru govori o značaju parodontologije, naučnom putu, radu sa studentima i porukama za mlade lekare.

Šta tačno radi parodontolog i zašto je ta oblast toliko važna?

Parodontolog se bavi dijagnostikom, prevencijom i lečenjem oboljenja desni i čitavog potpornog aparata zuba. Misija i ultimativni cilj svakog parodontologa je očuvanje prirodnih zuba. Naime, parodontitisi mogu godinama da budu prisutni bez simptoma, dok se istovremeno odvija postepeni gubitak vilične kosti, što na kraju može dovesti do gubitka zuba. Takođe, ne smemo da zanemarimo činjenicu da hronično zapaljenje u desnima može imati ozbiljne posledice i po opšte zdravlje.

Parodontologiju sam izabrala jer je hirurška grana stomatologije koja zahteva veliku preciznost, ali omogućava i dugoročan odnos sa pacijentima — vidite konkretne rezultate svog rada kroz vreme.

Šta za vas danas predstavlja Inđija?

Ja živim u Inđiji. Volim Inđiju, najviše u maju i junu kada cvetaju lipe u ulici Vojvode Stepe. Volim ispijanje kafe u baštama kafića subotom prepodne tokom letnjih meseci. Iako sam vezana za Beograd već trideset godina unazad, u Inđiji pronalazim mir i onaj osećaj lakoće koji me opušta. Za Inđiju me vezuju najlepše uspomene, jer tu žive moja porodica, rodbina i prijatelji.

Kako izgleda put od lokalne sredine do međunarodnog priznanja u nauci?

Počinje radoznalošću i željom da se ide korak dalje od onoga što je „dovoljno“. To je dug i zahtevan put koji je podrazumevao kontinuiran rad, usavršavanje i veliku posvećenost. Upornost, otvorenost za saradnju i spremnost da se stalno uči su krucijalni. Bilo je mnogo rada, odricanja i trenutaka kada rezultati ne dolaze odmah. Ali kada radite ono što volite i kada ste tome istinski posvećeni, vrata počnu da se otvaraju, često i tamo gde ih niste očekivali.

Objavili ste preko 80 radova – šta vas najviše pokreće u istraživanju?

Sada, kao iskusnom kliničaru, najveći motiv mi je želja da unapredim kliničku praksu i doprinesem razvoju struke. Svako istraživanje predstavlja priliku da bolje razumem ono što radim svakog dana u praksi, kao i da se pronađu bolja rešenja za pacijente. Nauka je večita inspiracija jer otvara nova pitanja i stalno pomera granice znanja. Drži me „budnom“ i tera da stalno učim i ne upadnem u rutinu.

Koliko je rad u inostranstvu promenio vaš pristup stomatologiji?

Boravak u inostranstvu bio je vezan za naučnoistraživački rad, ali je bilo prilike i za stručno usavršavanje. Pre svega mi je otvorio vidike i pokazao koliko detalji prave razliku. Jedinstveno iskustvo koje mi je donelo širu perspektivu, upoznavanje sa savremenim protokolima i drugačijim načinima razmišljanja. Naučila sam koliko su važni standardizacija, timski rad i kontinuirana edukacija. To usavršavanje mi je pomoglo da podignem sopstvene standarde.

Koliko su domaći stomatolozi spremni da prate svetske standarde?

Sve više stomatologa u Srbiji prati svetske trendove i ulaže u edukaciju i opremu. Postoji velika želja za napretkom, ali izazovi su često vezani za dostupnost resursa i sistema. Ipak, kvalitet rada je u mnogim segmentima već na visokom nivou i mislim da imamo izuzetno kvalitetne stručnjake koji mogu da pariraju kolegama bilo gde u svetu.

Šta studentima danas najviše nedostaje – znanje ili praksa?

Rekla bih da je ključ u balansu. Znanje je dostupnije nego ikada, ali praksa i kliničko iskustvo su ono što pravi razliku. Studentima je potrebno više prilika za rad sa pacijentima i razvoj praktičnih veština. Srećna okolnost je što naši studenti na Stomatološkom fakultetu u Beogradu imaju priliku da kroz praktičnu nastavu rade sa pacijentima, pod nadzorom nastavnog osoblja, čime stiču dragoceno iskustvo još tokom studija. Mnogi vole da kažu da je znanje moć — ja zastupam stav da je moć u primeni znanja.

Kako izgleda predavati na Stomatološkom fakultetu u Beogradu i šta želite da ostavite iza sebe kao profesor?

Predavanje mi daje posebnu energiju. Volim taj deo svog posla. Predavanje je velika odgovornost, ali i privilegija. To je prilika da prenesem znanje, ali i da inspirišem studente da razmišljaju kritički i budu radoznali. To je trenutak kada možete da utičete na nečiji profesionalni put. Trudim se da studentima ne prenesem samo informacije, već i način razmišljanja.

Volela bih da iza mene ostanu ljudi koji su radoznali, samostalni, etični u pristupu pacijentima i spremni da se kontinuirano usavršavaju.

Koja je vaša poruka mladim lekarima koji žele svetsku karijeru iz Srbije?

Da ne čekaju „idealne uslove“. Oni ne postoje. Treba da veruju u sebe i da budu spremni na kontinuiran rad i odricanje. Važno je da krenu, da rade, da budu uporni i otvoreni za nova iskustva, ali da ostanu dosledni sebi i ne odustaju od ciljeva. Granice danas nisu prepreka kao nekada – znanje, posvećenost i kvalitet prepoznaju se svuda.