admin
U vremenu kada se sve više govori o značaju ranog razvoja dece, Inđija je dobila stručnjaka koji svoje znanje, iskustvo i posvećenost stavlja upravo u službu najmlađih. Dragica Vojnović, diplomirani logoped, odlučila je da se nakon školovanja i profesionalnog usavršavanja vrati u rodni grad i tu započne novu fazu svoje karijere – otvaranjem sopstvene logopedske ordinacije.
Njen profesionalni put započeo je na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, gde je završila osnovne i master studije, a potom nastavljen kroz stručno usavršavanje u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Dr Cvetko Brajović“ u Beogradu. Nakon toga, iskustvo je sticala i u Novom Sadu, radeći u logopedskom centru Buzganović, okružena timom iskusnih stručnjaka.
Ipak, uprkos profesionalnim mogućnostima koje pruža veći grad, želja za povratkom bila je jača. Kako ističe, odluka je došla prirodno. „Nisam sebe videla dugoročno u velikom gradu, već u sredini iz koje potičem i kojoj mogu da doprinesem“, kaže Vojnović. Upravo ta potreba da svoje znanje vrati zajednici iz koje je potekla bila je ključna da svoju praksu započne baš u Inđiji.
Ljubav prema radu sa decom javila se još u detinjstvu, ali je profesionalni put ka logopediji dobio jasne obrise tek kasnije. Iako ju je dugo privlačila psihologija, prelomni trenutak dogodio se tokom srednjoškolskih dana, kada se prisetila iskustva svog mlađeg brata koji je pohađao logopedske tretmane. „Shvatila sam da logopedija spaja sve ono što me zanima – rad sa decom, psihologiju i medicinu. Tada je to postao moj jedini izbor“, objašnjava ona.
Danas, u svom radu, susreće se sa širokim spektrom govorno-jezičkih poteškoća kod dece. Roditelji joj se najčešće obraćaju zbog kašnjenja u razvoju govora i jezika, razvojnih poremećaja, problema sa fluentnošću govora, ali i teškoća u savladavanju čitanja i pisanja. Takođe, značajan deo njenog rada odnosi se i na decu iz spektra autizma, gde je individualni pristup od ključnog značaja.
Poseban akcenat u radu stavlja na saradnju sa roditeljima, koje vidi kao neizostavan deo procesa terapije. „Roditelji i terapeut čine tim sa zajedničkim ciljem – da dete što uspešnije napreduje“, naglašava Vojnović. S obzirom na to da su roditelji ti koji sa decom provode najviše vremena, njihova uključenost i kontinuirani rad kod kuće često su presudni za brži i kvalitetniji napredak.
Upravo zato, svaki tretman prati detaljno objašnjenje i konkretne smernice koje roditelji mogu primenjivati u svakodnevnim situacijama. Takav pristup ne samo da ubrzava rezultate, već i osnažuje roditelje da aktivno učestvuju u razvoju svog deteta.
Kada je reč o ranom prepoznavanju poteškoća, Vojnović ističe da postoje jasni pokazatelji na koje treba obratiti pažnju. Izostanak kontakta pogledom, odsustvo gestova, kašnjenje u pojavi prve reči ili slabije razumevanje govora mogu biti signali da je potrebno potražiti stručnu pomoć. Ipak, naglašava da svaka situacija ne mora nužno da znači problem, ali da je pravovremena reakcija ključna. U nekim slučajevima dovoljne su samo smernice za rad kod kuće, dok je u drugim neophodno uključivanje u terapijski proces.
Priča Dragice Vojnović nije samo profesionalna biografija, već primer kako se znanje i iskustvo mogu vratiti zajednici i napraviti konkretna razlika. U vremenu kada je podrška deci i roditeljima dragocena, njen rad predstavlja važan oslonac za mnoge porodice u Inđiji – mesto gde svaka nova reč, izgovorena uz stručnu pomoć i posvećenost, postaje veliki korak napred.
PROČITAJTE VIŠE:
NATAŠA JE DOKTOR NAUKA IZ INĐIJE: Radom i znanjem do vrha stomatologije u Srbiji i regionu!
Devojka iz Inđije studira režiju u Sankt Peterburgu: „Živim kao u filmu“
