Od Sočija do Moskve: Priča inženjera iz Inđije koji je gradio Rusiju

Dok su početkom 2010. godine mnogi mladi inženjeri u Srbiji tražili bilo kakvu priliku za posao, jedan mladi građevinski inženjer odlučio je da prihvati izazov koji će mu promeniti život. U vreme kada su plate bile male, a iskustvo gotovo nemoguće steći bez “veze”, stigla je ponuda koja se ne odbija — odlazak u Rusiju i rad na projektima za Zimske olimpijske igre u Sočiju 2014. godine. „Nije bilo mnogo razmišljanja. Bila je to ogromna prilika da naučim posao, steknem iskustvo i zaradim nešto ozbiljno“, priseća se on. Posebnu zahvalnost duguje svom sugrađaninu Petku Jankoviću, koji ga je preporučio kompaniji „Putevi Užice“ i otvorio mu vrata jednog potpuno novog sveta.

Soči — grad kranova, mora i mladih ljudi sa Balkana

Prvi susret sa Rusijom bio je upravo Soči. More, ogromna vlažnost vazduha, nesnosne vrućine i gradilišta na svakom koraku. Grad je tada živeo punim plućima zbog priprema za Olimpijske igre. „Kranovi su bili svuda. Na jednom mestu bili su ljudi iz svih bivših sovjetskih republika, ali i ogroman broj Srba građevinaca“, priča naš sagovornik. Kao mlad inženjer, radio je po 12 do 14 sati dnevno, ali uprkos napornom tempu, ostajalo je vremena i za upoznavanje noćnog života Sočija. „Mnogo mladih ljudi iste sudbine na jednom mestu. Radili smo mnogo, ali smo živeli punim plućima.“

Moskva — grad najvećih projekata

Poslednjih sedam godina živi i radi u Moskvi, gde danas vodi izgradnju jednog od najprestižnijih objekata u Rusiji — Centralnog moskovskog hipodroma, čije je otvaranje planirano za septembar 2026. godine. „To je projekat pod kontrolom gradskih i državnih vlasti. Otvaranje će obaviti predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin“, kaže on. Tokom godina učestvovao je i u izgradnji novih objekata Moskovskog državnog univerziteta MGU, bolnica, stambenih kompleksa i biznis centara. „Takvim objektima u Srbiji verovatno nikada ne bih imao priliku da upravljam i gradim ih od temelja do završetka.“

Ruska građevina danas

Napredak koji oduzima dah Kada je stigao u Rusiju 2011. godine, velike ruske građevinske firme, kako kaže, nisu bile organizovane i razvijene kao nekadašnje jugoslovenske kompanije. Međutim, za samo 15 godina situacija se potpuno promenila. „Napredak je neverovatan. Projektna rešenja, materijali, fasade, završni radovi, mehanizacija, softveri za planiranje i projektovanje — sve je danas na vrhunskom nivou.“ Posebno ističe veliki uticaj turskih kompanija, koje su danas među najjačima u građevinskom sektoru Rusije.

Radni dan bez pauze

Život građevinskog inženjera na velikim projektima nije glamurozan. Dan počinje rano i često traje do kasno u noć. „Budim se u sedam, već u pola osam krećem na posao. Od osam do šest rešavam probleme na gradilištu, kontrolišem dinamiku radova, sastajem se sa investitorima i izvođačima, planiram resurse i kontrolišem kvalitet.“ Nakon zvaničnog radnog vremena posao se često nastavlja. „Posle 18 časova dolaze pripreme za sutrašnje sastanke, organizacija i planiranje. Često radim do kasno noću. Volim posao i trudim se da odgovornost nikada ne prebacujem na druge.“

Srbin u Rusiji — iskustvo bez predrasuda

Iako je odlazak u drugu državu uvek težak, prilagođavanje Rusiji za njega nije predstavljalo veliki problem. „Ruski jezik i kultura nisu mi bili strani. Slovenski smo narod, pravoslavlje nam je zajedničko i mislim da se Srbi ovde brzo snađu.“ Danas, posle više od decenije života u Rusiji, kaže da razmišlja na ruskom jeziku i da ovu zemlju oseća kao svoju. „Nikada nisam imao nijedan problem zato što sam Srbin. Naprotiv — to je ovde veliki plus. Srbiju i Srbe poštuju i vole.“ Sibirske zime i život na minus 60 Kada govori o najtežim momentima, odmah spominje ruske zime. „Klima u Moskvi zna da bude veoma teška, ali život i rad u Sibiru na minus 60 stepeni je iskustvo koje se nikada ne zaboravlja.“ Ipak, Moskvu opisuje kao grad koji pruža ogromne mogućnosti. „Prelep grad, možda i najlepši na svetu. Ako si spreman da radiš i napreduješ, ovde možeš mnogo.“

Cena uspeha

Iza velikih projekata i uspeha često stoje i velika odricanja. „Najviše nedostaju porodica i prijatelji. Propustiš slave, svadbe, druženja… Ljude sa kojima si odrastao i proveo 35 godina života.“ Ipak, veruje da je odluka da ode bila ispravna. „Stekneš iskustvo, naučiš jezik, zaradiš novac. Posle toga treba biti pametan i taj novac uložiti tako da kasnije možeš manje da radiš, a više da uživaš.“

Plan za budućnost

Posle godina provedenih na ogromnim gradilištima i pod konstantnim pritiskom, san mu je jednostavan. „Vidim sebe pored mora. Kafa, vino, riba i tompus. Manje rada i stresa, više putovanja i pasivni prihod koji će to omogućiti.“ Ipak, jedna stvar ostaje najvažnija. „Voleo bih da živim na relaciji Moskva – Inđija – more. I da se oko mene vrzma sin naslednik.“

Autor teksta: Stanislav Jamšček