Sanja Borković, nekadašnja gimnazijalka iz Inđije i danas doktorka stomatologije, svoj profesionalni put gradila je na Univerzitetu u Beogradu i Sankt Peterburgu. Osnovne studije u Beogradu završila je kao odličan student, a onda je neobičan splet okolnosti, uz ljubav prema ruskim klasicima, odveo u Sankt Peterburg, gde je briljirala i na specijalizaciji, završivši je sa crvenom diplomom.

Sve je počelo skromno – kurs ruskog jezika koji je upisala iz želje da čita Dostojevskog u originalu. Profesorka joj je tada prvi put pomenula mogućnost stipendije za nastavak školovanja u Rusiji. U trenutku kada je već imala posao i uređen život, Sanja je ipak odlučila da proba. „Bila sam skeptična, ali sam konkurisala. Kada sam dobila stipendiju i raspored u Sankt Peterburg, znala sam da je to odluka koja će me odvesti daleko od svega poznatog.“

Piter ju je, kaže, osvojio odmah. „Grad je jedan veliki muzej na otvorenom. To se ne može opisati, mora da se oseti.“ Ali život među Rusima doneo je i kulturološke šokove: retki osmesi, distanca, običaj da se muškarci ne rukuju sa ženama. Brzo je shvatila da se iza te hladnoće krije drugačiji ritam života, ne nužno manjak topline.

Studije u Rusiji bile su stroge i zahtevne. „Nema prenosa ispita. Ako treći put padneš pred komisijom, izbačen si sa fakulteta. To razvija ozbiljnu disciplinu.“ Ipak, ono što najviše pamti jesu ljudi – Kaću, drugaricu koja joj je bila oslonac od prvog dana, i mentorku iz privatne klinike, od koje je naučila i zanat i poslovnu stranu ortodoncije.

Iako su radne subote bile najteže, najlepši deo studija, kaže, ostaju prijateljstva i trenuci u kojima su i ona i pacijent zadovoljni rezultatom. „Studiranje je bio lep period života, možda zato što vreme ostavi samo ono što je zaista vredno.“

Danas živi i radi u Beogradu, gde nostrifikuje diplomu. Znanje, iskustvo i širina koju je stekla u Rusiji postali su deo njenog profesionalnog identiteta – tiha potvrda da hrabrost da se napravi veliki korak može otvoriti put koji čovek nije ni slutio.